Ustali smo neobično rano. Kratko smo zajedno, ali dovoljno dugo da smo razvili određene navike kad smo skupa. Volim te male stvari koje radimo skupa. Nekoliko mu je puta zazvonio mobitel, ali navikla sam ignorirati to. Ustao je i stavio vodu za kavu i meni za čaj. I nestao. Voda je zavrila i počela kipjeti iz posude. Kad sam shvatila da se on ne obazire na to, ustala sam i maknula džezvu sa štednjaka. Odjednom je sve crklo i štednjak je počeo pištati. Od njega i dalje ni traga. Nisam sigurna je li ignorirao ili doista nije čuo. Uspaničila sam se i histerično stiskala sve gumbe. Ali nije prestalo. Obrisala sam vruću vodu koja se igrala po štednjaku i buka je utihnula. Ja sam napokon došla k sebi. Ne treba meni puno da se uzrujam. Kad se napokon pojavio, nonšalantno je rekao: "Dođi da te naučim kako se kuva kafa!" Čini se da ću ipak morat naučiti.
U glavi mi i dalje odzvanja njegov komentar koji mi je davno rekao: "To može samo tebi da se dogodi. Trebalo bi da ti postavim skrivenu kameru u kuhinju. Bila bi pravi hit na youtube-u." Vjerojatno je u pravu.
Nema komentara:
Objavi komentar